Kada zivimo nezavisni od bilo cega, ocuvana je sva nasa
sposobnost i energija, i covek je opusten jer mu nije vazno da li dobija ili
gubi...
Ljubav iskljucuje strah. Tamo gde postoji ljubav, ne postoje
zahtevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne
trazim od vas da me ucinite srecnom; moja
sreca ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, nece mi biti zao sebe...
Moze li se reci da me volite ako se zakacite za mene I ne
dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na miru? Moze li se reci da me
volite ako osecate istu takvu potrtebu za mnom, psiholosku ili emotivnu, da bi
ste bili srecni?
Ljudi ne zive. Vecina nas ne zivi, samo odrzava zivot u svom
telu. To nije zivot. Vi ne zivite sve dok vam ne postane potpuno nevazno da li
cete ziveti ili umreti. Na toj tacki pocinjete da zivite. Kada ste spremni da
izgubite sopstveni zivot, tek tada ga zivite. Medjutim, ako neprestano stitite
svoj zivot, vi ste mrtvi… da li ste spremni da sve stavite na kocku?
Najvaznija je spremnost da naucimo nesto novo. Mogucnost
budjena u direktnoj proporciji sa kolicinom istine koju smo spremni da hrabro
prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas obasja svetlost, najlepse je
iskustvo na svetu!
Nemojte traziti od sveta da se promeni, promenite se prvo
vi. Tek tada cete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je, tada cete promeniti
sta god vam se cini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa ociju. Ukoliko
to ne ucinite, izgubili ste pravo da promenite bilo sta…
Nesvestan zivot nije vredan da bude prozivljen. Kada
odbacite svoje iluzije I postanete svesni sebe I sveta oko vas, otkricete svu
lepotu zivota na Zemlji.
Kakva je uopste korist slanja ljudi na Mesec kada ne mozemo
da zivimo na Zemlji?!
Kada se odreknete necega, ostajete zauvek vezani za to. Kad
se borite protiv necega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se borimo s necim,
dajemo mu moc. Dajemo mu moc jednaku onoj koju utrosimo u toj borbi.. Pokusajte
da shvatite pravu vrednost necega I nece vam biti potrebano da se odricete –
jednostavno samo ce vam ispasti iz ruku.
“.. da bi smo najzad videli jasno, pogledom koji nije
zamagljen strahom I zeljom, I da hrabro zivimo sada I ovde, prozivljavajuci
svaki novi trenutak svezinom deteta.”
"Budjenje" - Antoni de Melo
Нема коментара:
Постави коментар