Mi, moderni ljudi, za mnogo prilika ne moramo ni misliti,
ručna knjiga najpotrebnijih misli u svakom od nas postoji, i pokatkad samo, u
tim prostim slučajevima zaborav dođe. Tada se ne stvara nanovo, nego se
priseća, traži se u knjizi utvrđenih presuda. Ali sasvim nove misli, i za nas
su simfonije.
No jednoga dana, toliko ćemo imati opštih utvrđenih misli,
da više nećemo umeti misliti, za najprostiju stvar razvićemo ogromni aparat
svojih pomoćnih sredstava, ručna knjiga će postat ogroman leksikon sa debelim
sveskama izmena i dopuna,sa kojim će sve teže biti rukovati, tako teško da se
svaki neće smeti ni usuditi da mili, znajući koliko bi teškoća mogao da
sretne.Svi će imati jedan opšti jezik(način) misli, jer će se druženjem, sve
daljim sticanjem zajedničkih pojmova izgubiti sve udarajući individualno.
Stanislav Vinaver, Priče koje su izgubile ravnotežu
Нема коментара:
Постави коментар